Ваведење Пресвете Богородице

Када је Пресвета Дјевица Марија напунила три године, њени свети родитељи Јоаким и Ана одвели су је из Назарета у Јерусалим како би је посветили служби Богу према њиховом ранијем обећању. Било је то тродневно путовање од Назарета до Јерусалима, али, путујући да обављају богоугодно дело, ово путовање им није било тешко. Много рођака Јоакима и Ане окупило се у Јерусалиму да учествују у овом догађају, на коме су били и невидљиви анђели Божји. Поворку у Храм водиле су девице са упаљеним конусима у рукама, затим Пресвета Дјева, коју је на једној страни водио отац, а на другој мајка. Девица је била одевена у одећу краљевског величанства и украсе као што је приличило Краљевој кћери, Божјој Невести (Псалам 45: 13-15). За њима су ишла многа родбина и пријатељи, сви са упаљеним конусима. Петнаест степеница водило је до Храма. Јоаким и Ана подигли су Богородицу на прву степеницу, а затим је сама потрчала до врха, где ју је дочекао првосвештеник Захарија, који је требало да буде отац светог Јована Претече. Ухвативши је за руку, одвео ју је не само у Храм, већ у Светињу над светињама, најсветију светињу, у коју нико, осим првосвештеника, никада није улазио, и то само једном годишње. Свети Теофилакт Охридски каже да је Захарија био изван себе и обузео га је Бог када је одвео Богородицу на најсветије место у Храму, иза друге завесе - иначе, његов поступак није могао да се објасни. Маријини родитељи су тада принели жртву Богу у складу са Законом, добили свештеников благослов и вратили се кући. Пресвета Дјева остала је у Храму и боравила тамо пуних девет година. Док су јој родитељи били живи, често су је посећивали, посебно Праведна Ана. Када је Бог позвао њене родитеље са овог света, Пресвета Дјева остала је сироче и није желела да напусти Храм до смрти или да ступи у брак. Како би то било противно израелском закону и обичају, дата је светом Јосифу, њеном рођаку у Назарету, након што је напунила дванаест година. Под прихватљивом улогом једне заручнице, могла је да живи у девичанству и тако испуни своју жељу и формално задовољи Закон, јер тада у Израелу није било познато да се девојке заветују на девичанство до краја свог живота. Пресвета Дјевица Марија била је прва од таквих животом заветованих девица, од хиљада и хиљада девица мушкараца и жена који ће је следити у Цркви Христовој.