Св. Никола - Архиепископ Мирликијски Чудотворац

Овај славни светац, који се и данас слави у целом свету, био је син јединац његових угледних и богатих родитеља, Теофана и Ноне, грађана града Патаре у Ликији. Пошто је он био једини син који им је Бог подарио, родитељи су му вратили поклон посветивши му свог сина. Свети Николај је за духовни живот сазнао од свог стрица Николе, епископа Патаре, и замонашен у монаштву у манастиру Нови Сион који је основао његов стриц. После смрти родитеља, Николај је сву наследну робу делио сиромашнима, не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари, био је познат по својој добротворној љубави, иако је пажљиво скривао своја добротворна дела, испуњавајући речи Господње: Нека лева твоја рука не зна шта чини твоја десница (Матеј 6: 3). Кад се предао самоћи и тишини, мислећи да тако живи до своје смрти, зачуо му се глас с висине: Никола, за твој подвижнички рад, ради међу људима, ако желиш да ме крунишеш. Одмах након тога, чудесним Божјим промислом, изабран је за архиепископа града Мире у Ликији. Милостив, мудар и неустрашив, Николај је био прави пастир свом стаду. Током прогона хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном, био је бачен у тамницу, али је чак и тамо поучавао народ у Божји закон. Био је присутан на Првом васељенском сабору у Никеји [325] и из велике ревности за истину ударио је руком јеретика Арија. Због овог чина уклоњен је из Сабора и са својих архиепископских дужности, све док се сам Господ Христос и Пресвета Богородица нису појавили неколицини главних архијереја и открили њихово одобравање Николаја. Бранитељ Божје истине, овај дивни светац био је увек смео као бранилац правде у народу. У два наврата спасио је тројицу мушкараца од незаслужене смртне казне. Милостив, истинољубив и љубитељ правде, ходао је међу људима као анђео Божји. Још за његовог живота људи су га сматрали свецем и у тешкоћама и невољи призивали су његову помоћ. Појавио се и у сновима и лично онима који су га позивали и помагао им је лако и брзо, било при руци или далеко. Са његовог лица засијала је светлост као и са Мојсија, и он је само својим присуством донео утеху, мир и добру вољу међу људе. У старости се на кратко разболео и ушао у остатак Господњи, после живота пуног труда и врло плодног труда, да се вечно радује Царству Небеском, настављајући да помаже верницима на земљи својим чудима и да прослави свог Бога. У починак је ступио 6. децембра 343. године.