Св. Ап. Лука и Св. Петар Цетињски

<table><colgroup><col></colgroup><tbody><tr><td><b>Св. Лука </b>је рођен у Антиохији. У младости се истакао у студијама грчке филозофије, медицине и уметности. Током службе Господа Исуса на земљи, Лука је дошао у Јерусалим, где је видео Спаситеља лицем у лице, чуо Његово спасоносно учење и био сведок Његових чудесних дела.<br><br>Долазећи да верује у Господа, свети Лука је уврштен међу седамдесет апостола и послан је да проповеда. Са Клеопом је видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лука 24). После силаска Светог Духа, Лука се вратио у Антиохију и тамо постао сарадник апостола Павла и путовао с њим у Рим обраћајући Јевреје и незнабошце у хришћанску веру. Лука, вољени лекар, ... поздравља вас, пише апостол Павле Колошанима. (Колошанима 4:14).<br><br>На захтев хришћана, написао је своје Јеванђеље око 60. године. После мучеништва великог апостола Павла, свети Лука је проповедао Јеванђеље широм Италије, Далмације, Македоније и других крајева. Сликао је иконе Пресвете Богородице - не само једну, већ три - и иконе Светих апостола Петра и Павла. Отуда се Свети Лука сматра зачетником хришћанске иконографије.<br><br>У старости је посетио Либију и Горњи Египат. Из Египта се вратио у Грчку, где је наставио да проповеда и обраћа многе са великом ревношћу упркос старости. Поред свог Јеванђеља, свети Лука је написао Дела и оба дела посветио Теофилу, намеснику Ахаје.<br><br>Лука је имао осамдесет и четири године када су га зли идолопоклоници мучили ради Христа и обесили са маслине у граду Теби у Боетији. Мошти чудотворца овог дивног светитеља пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина Константиновог.</td></tr><tr><td><br><b>Св. Петар Цетињски&nbsp;</b>&nbsp;је рођен 1. априла 1749. године у селу Његуш. У монашки ред ступио је са дванаест година. Након смрти митрополита Саве 1782. године, Петар је постао митрополит и владар Црне Горе. Овај славни човек посветио је читав свој свети живот свом народу. Свим снагама радио је на помирењу завађених црногорских кланова и силно се трудио да одбрани земљу и људе од похлепних агресора. Успео је у оба задатка. Посебно је прослављен због победе над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији. Био је врло строг према себи, а према свима другима је био праведан и снисходљив. Петар је живео у малој ћелији попут једноставног монаха иако је био принц над народом. Покојио се 18. октобра 1830. Његове чудотворне мошти почивају, неискварене, у манастиру Цетиње. Господ га је прославио на небесима и на земљи као свог верног и дуготрпљивог слугу.</td></tr></tbody></table>